Pletenje - OSNOVNI ELEMENTI

Iako je tehnika pletenja nešto sasvim posebno i veoma neslično tehnici kukičanja, ipak treba — kao i kod kukičanja — poznavati neke osnovne elemente od kojih je najvažniji kako početi pad. Pa eto, kad je to u pitanju, možemo birati između dva načina.

Izbor igala

Kad je reč o izboru igala (to jest para dugih, zatubastih igala sa kuglicom na kraju) moramo usvojiti nekakva pravila koja zavise, kao i kod kukičanja, od jedne sasvim neodređene okolnosti, to jest da li pletilja ima »tvrđu« ili »mekšu« ruku. Pošto su igle najmanjih razmera obeležene i najnižim brojevima, razumljivo je da se broj povećava kako se povećavaju srazmere igala, a prema tome možemo ustanoviti i izvesnu lestvicu vrednosti: igle br. 2 pogodne su za tanku vunu i naročito za četverostruku »zefir« vunu, iglama br. 3 plete se tanka, ali dobro upredena vuna i konopčaste vrste »kable« vune, dok za sportsku, četvorostruku i šestorostruku vunu, treba uzeti igle od broja 3 i po do 5. Igle broj 5 i 6 koristimo kad radimo sa svim vrstama vune »fantazija«.

Uvek uzorak

U svakom slučaju, mogućnosti igala i vune uvek treba ispitati na odabranom bodu, pomoću uzorka koji se mora otpočeti bar na 30 osnovnih petlji i koji treba da dostigne bar 5 santimetara visine. (A i 10 santimetara kada su bo dovi uvrnuti ili kada se razvijaju na širokoj površini.) Samo tako, upoznavajući odnos petlji sa veličinom uzorka, može se izračunati koliko ukupno petlji treba naviti da bi se počeo jedan rad.

Početno navijanje petlji

Naviti petlje znači namaknuti na jednu iglu broj petlji koje će biti osnova otpočetog dela rada. Petlje se mogu naviti samo na jednu ili na obe igle.

Na jednu iglu, italijanski način

Klube se drže desno, levo se odmotava nit koja će biti tri puta duža od širine petlji potrebnih da se rad otpočne.

Fotiografija 1 - nit, koju držimo trima prstima leve ruke, prelazi na palac i kažiprst dok se desnom rukom određuje koliko će biti zategnuta.

Fotografija 2 - leva ruka se okreće prema unutra, tako da se nit (koja je neprestano zategnuta između palca i kažiprsta) prebacuje preko niti koju drži desna ruka, oblikujući početak zamčice. Desna ruka, jednako držeći nit, ubada jednu od igala u zamčicu.

Fotografija 3 – Desni kažiprst obmotava nit sa klubeta oko igle odozdo nagore dok se levim kažiprstom prebacuje zamčica koju drži, iznad vrha igle.

Fotografija 4 — dok desna ruka samo drži iglu, leva povlači nit, stežući petlju koja je ostala na igli. Ovaj način navijanja petlji je najbolji jer se, primenjujući ga, može odrediti zategnutost niti kao i razdaljina između jedne i druge početne petlje, a prema tome i po želji povećati gipkost celog pletiva.

Na dve igle, francuski način

Prva petlja se navije samo na jednu iglu na maločas objašnjeni način, držeći klube u desnoj ruci, ali ne dozvoljavajući da previše niti ostane levo. Zatim se nalevo prebaci igla na kojoj se već nalazi početna petlja a desnom se pridržava druga igla.

Fotografija A — druga igla se ubada u zamčicu kao da hoćemo da uradimo jednu petlju pravo.

Fotografija B -- nit sa klubeta se obavije oko vrha desne igle odozdo nagore i izvlači se desnom iglom nova petlja i to kroz petlju koja se već nalazi na levoj igli, a zatim se prebaci na levu iglu pored one prve.

Fotografija C — ponovo se radi kao na fotografiji 1, dok se na iglu ne nanižu sve potrebne petlje.

Kako se dalje radi

Kao i kod heklanja, i kod pletenja rad teče zdesna nalevo, ali na početku se sve petlje nalaze na levoj igli i u svakom redu se jedna po jedna prebacuju na desnu iglu.

Položaj ruku

Pa ipak, vrsna pletilja mora voditi računa o pravilnom položaju ruku. Nasuprot heklanju, kod pletenja su rad igala kao i položaj konca podjednako raspoređeni na obe ruke: dok leva pokreće iglu (koju drži uporedo sa telom) iznad i ispod vrha desne igle, desna ruka jednostavno drži svoju iglu (zavučenu negde ispod pazuha), ali ima osetljiv zadatak da na nju prebacuje nit kod svakog boda, a to treba da učini ne pomerajući se cela, već samo pokretom kažiprsta. Naravno, nit ne sme da bude opuštena i da landara oko igala, već mora biti obavijena između malog i srednjeg prsta desne ruke tako da se njena zategnutost može određivati sa veoma izoštrenim osećanjem mere. Ovaj položaj ruku nije tako lako opisati, ali tokom rada on nam se učini sasvim prirodan. U pletenju, strogo propisani položaj ruku, iako ga je teško naučiti, igra značajnu ulogu u postizanju brzine i pravilnosti pada a — zašto ne? — i elegancije na estetičkom planu.